Скуп на тему "Образовање на бугарском језику"

1. новембра 2016. године, на иницијативу Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у ОШ "Христо Ботев" у Димитровграду је одржан састанак на тему "Образовање на бугарском језику".

Представнике Mинистарства је највише интересовало зашто се у ОШ "Христо Ботев" у Димитровграду не изводи настава и на матерњем бугарском језику.

Директорка Гимназије "Свети Кирило и Методије" у Димитровграду, госпођа Снежана Симеонов, поздравила je иницијативу Mинистарства у којој види позитивну промену, позив на дијалог и вољу за решавање проблема. Она је присутнима описала пут који је прошао колектив Гимназије током поновног успостављања образовања на матерњем бугарском језику и истакла да по први пут, од када се она бави питањима образовања, иницијатива за одржавање састанка у Димитровграду долази из Министарства.

Директорка Снежана Симеонов упознала је присутне са закључцима Комисије за образовање при Националном савету бугарске националне мањине. Ти закључци дају предлог за решавање нагомиланих проблема у изучавању бугарског језика у школама у Србији и образовању на матерњем језику.

Текст закључака:

Упутити захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја да се Бугарски језик законом прогласи за матерњи језик(обавезан предмет) у општинама у којима живи већинско бугарско становништво и да се исти примењује од наредне школске 2016/2017 године.

Образложење:

Школовање на матерњем бугарском језику у предшколским установама, основним и средњим школама у општинама у којима живи већинско бугарско становништво је од пресудног значаја за национални идентитет припадника Бугарске националне мањине који је гарантован Уставом и законима Р Србије.

У тим општинама припадници Бугарске мањине нису задовони статусом и квалитетом изучавања матерњег бугарског језика у школама. Фонд часова и квалитет наставе нису довољни за очување националног и културног идентитета припадника Бугарске националне мањине и примену уставних и законских одредби које регулишу положај и права припадника националних мањина у Р Србији из следећих разлога:

Бугарски језик је дефинисан као: „матерњи језик са елементима националне културе“.

Сам назив је контрадикторан из следећих разлога:

  • фонд часова код матерњег језика треба да буде већи,
  • матерњи језик треба да буде обавезан,
  • оцена из матерњег језика треба да се рачуна у средњи успех,
  • да се не спроводи никакво анкетирање о изучавању матерњег језика.

С обзиром на тешко историјско искуство, „анкетирање“ плаши припаднике Бугарске мањине и практично се претвара у својеврстан политички „тест патриотизма“ о нечему што је природно и признато Уставом сетом закона Р Србије. „Анкетирање“ је разлог великог незадовољства, јер у конкретном случају припадници бугарске мањине се изјашњавају, (О.Ш. „Христо Ботев“ у Димитровграду) да ли ће њихова деца да уче језик својих предака. Неговање идентитета незамисливо је без неговања и изучавања матерњег језика. Познавање матерњег језика, са педагошке тачке гледишта, је предуслов и за квалитетно изучавање званичног српског језика државе Србије чији смо грађани. Богатство знања језика је друга предност, као и знање језика суседа у циљу бољег суживота и већег нивоа образовања, културе и комуникације, посебно код Бугарске мањине, која живи у пограничном делу, у географски ситуираном континуитету са народом коме припада.

У Основној школи „Христо Ботев“ у Димитровграду, где се врши тзв. „анкетирање“, ученици се образују на српском језику. Родитељи се плаше да се изјасне да се њихова деца образују на матерњем бугарском језику. Да је то тако потврђује чињеница да ученици који заврше основну школу у Димитровграду на српском, велики број од њих наставља своје школовање у гимназији“ Св.Кирило и Методије“ у Димитровграду на матерњем бугарском језику. То потврђује пракса дуги низ година.( од враћања образовања на матрењем бугарском језику школске 2009/2010 године).

У Основној школи у Босилеграду се не врши анкетирање и известан број ученика се образује на матерњем бугарском језику, а већ две године и у Гимназији у Босилеграду у којој се деца образују и на матерњем бугарском језику.

Ове школске године, матуранти који су завршили гимназију 2014/2015 године и уписали студије у Р Бугарској, били су задовољни што имају оцену из бугарског језика или су се школовали на бугарском језику, јер је знање бугарског језика и националне историе и културе услов да би конкурисали за места на бугарским универзитетима.

Због горе наведеног Комисија за образовање при НСБ доноси следеће закључке:

  • да се припремна настава за децу предшколског узраста одвија на бугарском језику,
  • да бугарски језик буде матерњи у општинама у којима живе претежно припадници бугарске мањине Димитровград, Босилеград, Бабушница (Звонци) и Сурдулица (Клисура и Божица)
  • у одељењима од 1 до 8 разреда са наставом на српском језику да бугарски језик буде обавезан предмет, оцена да се рачуна у општи успех и да се не врши анкетитање а назив предмета да буде: „Бугарски језик и књижевност“.
  • 30% садржаја из националне историје и културе, тзв „елементи националне културе“ да буду укључени у садржаје уџбеника историје, географије, музике и ликовне уметности или да буду издата посебна помагала са наведеним садржајима, а да се изучавају у оквиру наведених предмета. У перспективи да се издају уџбеници који ће објединити ове садржаје.
  • да се у наведеним општинама, у средњим школама (Гимназији) бугарски изучава као матерњи у одељењима са наставом на бугарском језику, а у одељењима са наставом на српском језику, бугарски језик да буде обавезан предмет
  • назив предмета треба да буде: „Бугарски језик и књижевност“ (Наставно градиво за гимназије и средње школе је попут градива из српског језика у коме преовлађује књижевност)
  • наставни програми из историје, географије, музике и ликовне уметности за гимназије и средње стручне школе да буду укључени у предвиђеном по закону обиму - 30% и да се изучавају у оквиру наведених предмета. (Када буде завршено превођење уџбеника са српског на бугарски језик да уџбеници из поменутих предмета укључују наведене садржаје из националне културе у предвиђеном обиму).
  • за припаднике бугарске мањине, где је вишенационални састав становништва (Војводина и унутрашњост Србије) треба да се изучава предмет „бугарски језик са елементима националне културе“ или, ако се определе, да се образују на матерњем бугарском језику.
  • да се одобре и објаве у сл. гл. РС наставни планови и програми за бугарски језик и књижевност за 2, 3 и 4 разред гимназије. (Национални савет доставио је 2011. године наставне планове и програме за 1., 2., 3. и 4. разред гимназије, а објављени су само програми за 1. разред гимназије.)
  • да се штампају документа на бугарском језику (дневник, матична књига, ђачка књижица, сведочанство и др.)
  • да се изврши измена правилника о стручној спреми у основној школи, тако да бугарски језик може предавати професор, који је завршио бугарски језик и књижевност.

Можете погледати прилог РТВ Цариброд у вези са овом темом.

 

Повратак на вести