Браћа Константин и Методије су родом из Солуна који је тада био други по важности град у Византији. Иако Грци по рођењу, још од најранијег детињства су научили словенски језик по принципу координативног билингвизма обзиром да су долазили у контакт са словенским живљем. Како је Солун био културни центар могли су и да се школују и стекну образовање.
Свети Кирило и Методије
За Методија / Михајла/ се не зна тачно кад је рођен / око 810/811/, а нема много података ни о његовом детињству. У младости се показао као добар , храбар и поуздан војник, те је од 830/31 до 840/41 био војни управник у области код Струме, на Византијској граници, где је живео словенски живаљ. 840/841 се повукао и замонашио. Постриг је примио на Малоазијском Олимпу. Дуго је одбијао високе функције у цркви. После хазарске мисије је постао игуман Полихрона, али на кратко , јер је морао да пође у Моравску. Тада је одбијао да буде архиепископ.
Консатантин је рођен 826/27. Привлачило га је учење дв. Григорија Нисајског те се обратио граматику /учењаку/ странцу да га поучи, али је био од његове стране одбијен. Логодет Темпист га је препоручио царици Теодори и она га позива на двор да учи са њеним сином Михаилом. Студирао је седам слободних вештина : - Тривијум-грамата, реторика, дијалектика и квадријум-аритметика,геометрија, астрономија и теорија музике. Могао је да бира чиме ће се бавити. Постао је картофалакс /библиотекар и архивар/ у храму Св. Софије у Константинопољу. Ту је долазио у контакт са бројним рукописима и писмима на разним језицима. Предавао је филозофију, па одатле и име Константин философ. Живео је у доба иконоборачких спорова / он је био иконодул/. Расправљао је и са Патријархом Јованом VII.
Са 24 године је послат у мисију међу агарјаанима /саранценима/ која је била успешна.. Након тога је отишао код брата у манастир Полихрон где је било и Словена. Недуго затим је пошао у хазарску мисију / Хазари – између Јевреја и Сарацена/. Цар Константин је послао браћу у Харарију – област између доњег тока Дона и Кавказа. Они су даље отишли у град Херсон на Криму где Кирило налази материјале за лингвистичка испитивања. Проучио је самарјански и јеврејски језик као и псалме на готском језику. Ту наалази и мошти Св. Климента Римског папе , које носи са собом до краја живота. Ту први пут среће хебрејско писмо чији се утицај види на глагољици. На Криму преводи са старослоожвенског на грчки трактат- 8 делова граматике. Успешно је и проповедао. По повратку из ове мисије дешавају се чуда, напр. откривање слатке воде, призивање кише, у Цариграду тумачи и натпис на Соломонској чаши, што је дуго била загонетка /хебрејска и самарјанска слова/.
Нова мисија је била међу Моравским и Панонским Словенима. Моравски кнез Растислав је 862/63 послао изасланике у Константинопољ са молбом да му се пошаље епископ и учитељ ради сузбијања немачког утицаја. За ту мисију су изабрани Кирило и Методије.
Константин је најпре саставио словенско писмо. Браћа затим невероватно брзо преводе апракосно јеванђеље и Апостол и са тим материјалом 863/4 крећу у Моравску где су остали три године. Дочекани су са највећим почастима и одмах су им додељени ученици.
Јавља се отпор немачке власти и свештенства , које их оптужује за тријезичну јерес. 867 године браћа крећу у Византију да се боре за признавање словенског језика као богослужбеног. У панонској области. око Блатног језера, дочекује их Кнез Коцељ и даје им још педесет ученика. Затим се задржавају у Млецима где се расправљају са латинским свештенством због тријезичне јереси.
Обзиром да је Велика Моравска припадала Западној цркви, браћу је у Рим позваопапа Хадријан II. Имајући разумевања за њихов рад, папа прима богослужбене књиге на словенском језику и ставља их на олтар у цркви Св. Марија Хагиоре. Тамошњи бискуп рукоположи ученике Св. Браће и у 4 цркве у Риму се служи на словенском језику. Ћирило се повлачи у грчки манастир, разболева се и 50 дана касније умире, 14.02.869. Сахрањен је у храму Св. Климента. Кнез Коцељ тражи од папе да постави Методија у Панонију, те он постаје архиепископ на катедри Св. Андроника у Сирмијуму. Немци га одводе на превару у Швапску и држе га у тамници три године. Папа Јован VIII прети Немцима забраном служења уколико га не пусте.Ови га пуштају да иде у Рим да би добио благослов да себ врати у своју архиепископију.Истовремено морављани су дигли устанак , збацили немачко свештенство и позвали Методија. Дочекали су га врло свечано и дали му на управу све цркве у земљи.
Пред крај живота за 6 месеци преводи целу Библију. канонске и неканонске књиге, осим Макавејских књига, затим Номоканон и Отачке књиге. У жеји да прошири свој рад међу Балканске Словене, договара се у Цариграду са царем Василијем I и патријархом Фотијем о даљем раду. У Цариграду оставља своја два ученика, свештеника и ђакона. Умире на Цвети 06. 04. 885 г. у седишту своје архиепископије. За наследника препоручује Горазда, једног од петочисленика.
Након његове смрти долази до неповољних политишких обрта, Моравска се окреће Немачкој. Папа Стефан не поштује Методија и уместо Горазда поставља немачког бискупа Вихинга, те забрањује богослужење на словенском језику.. Прогону ученика Св. Браће прикључује се и нови моравски кнез Сватоплук. Ученици су чак продавани као робље. Они одлазе у Чешку где је владао кнез Боривој, на Јордан, у Бугарску којом је владао кнез Борис и у Македонију. Најзначајнији је био македонски правац сеобе.
У Охриду настаје ново жариште словенске писмености где су радили преп. Наум и еп. Климент Охридски. У Охриду је било око 3500 ученика. И данас постоје темељи I словенског универзитета. Охрид је био центар Словенске писмености. Преславска школа за време цара Симеона била је центар Ћирилске писмености. Негована је оригинална и преводна књижевност. Нарочито је истакнут Константин Преславски. Долази до одступасња Ћирило-Методијевске и саме језичке норме. Ћирилица се у X веку преноси у Русију и у Србију и Бугарску.
Глагољица се задржала на Јадрану, нарочито на островима. Употребљава се и за писање богослужбених и званичних докумената и књижевних дела.